Породица Синђелић

• Jos kao mali secam se da sam ostavljen da placem ispod jednog drveta.Tu sam bio skoro jedan ceo dan.Dok u jednom momentu ne dodjose jedan covek i jedna zena.Taj covek me je uzo u ruke i pogledao me je i uzvikao "ON CE BITI MOJ SIN".Kako sam rastao tako sam shvatao da su mi to otac i majka.Otac mi se zove Robin94 Jugovic i majka Leki82 Jugovic.Ja sam u toj porodici bio namljadji sin.Najstarijeg brata sam zaboravio kako se zvao,znam samo da mi se srednji brat zove Sloba95.I sa njim sam imao najblizi i najprisniji odnos dok smo bili u porodici.Kako sam rastao tako sam upoznavao i ostalu rodbinu.Pored mog strica Gonza87 Jugovica upoznao sam i ostale kao sto su:Maliklonic,Tolstoj i ostali.Sve je lepo teklo u miru i tisini.Bili smo veoma jaka crsta i kompaktna porodica.Kada smo i malo vise sazreli kao ljudi i stali na noge nesto se desilo.Jedne veceri je dosao kod nas Tolstoj u kuci i napao mog srednjeg brata Slobu95.Ja naravno kao najmladji brat sam uvek i uvek cu da podrzim brata u raspravi ma kakva ona bila.Zato sam zatrazio prvi put pomoc od moga oca Robina94 gde je on stao na stranu Tolstoja.Gde sam se ja malo razocarao u svoga oca.Tim gestom je Sloba95 odlucio da napusti porodicu i odmetne se u dalji tok svog zivota gde sam mu se ja pridruzio.I tako kako je vreme prolazilo mi smo zajedno radili sticali i veoma se dosta mucili.Dok jednog dana nedodje Sloba do mene na jednu rakiju koju sam ispekao.Secam se da je bila od Sljive.I tako uz rakijicu i neku pricu prolazila je jedna veoma zgodna mlada i prelepa dama.Kako je ona prolazila ja sam tako ostao ukocen kao da je vreme stalo.Sa casom rakije u ruci i pogledom u nju.Kao da je vreme stalo.Sloba mi je pricao nesto ali ja ga nisam registrovao.Do momenta dok me nije spazila i prisla da nas upita "Izvinite rece mlada dama gde je ovde mehana Kod ORLOVOG PEHARA"?.U tom momentu rece Sloba "Pa to je moja mehana".Ona pogleda i rece "pa jel hocete svi da odemo do tamo ja sam umorna gladna i zedna od puta"?Ja nisam ni cekao da Sloba nesto odgovori vec onako kao iz topa "idemo odmah" Smile.I tako smo krenuli putem do "ORLOVOG PEHARA".Na putu smo se ja i gposodjica koja mi je vec tada rekla da se zove Deedix.Jedno veoma lepo i retko ime.Kada smo seli kod "ORLOVOG PEHARA" tu su krenuli prvi pogledi prema Deedix i tu je krenulo sve.Od tog dana pa do danas se mi volimo najvise na svetu.Nakon toga ona je iz Smedereva presla kod mene da zivi kod mene u Jagodinu.Zatim smo se uzeli i u braku smo od 15. 09. 1461. godine.A brak je blagoslovio svestenik Nesa...U braku su se rodila mnoga deca i zato sam isto ponosan na moju zenu Deedix.
  Imamo 2 sina i jednu cerku a Sloba moj brat ima jednog sina iz predhodnog braka.
  Sledeci clanovi porodice Sinđelić su:
  
  Djalex (Glava porodice)
  Deedix (Supruga Djalex-a)
  Burgija021 (Najstariji sin Djalex-a)
  Wiking (Srednji sin Djalex-a)
  Kris 69 (Najmladja cerka Djalex-a)
  Sloba95 (Rodjeni brat)
  Janko99 (Bratanac) (Sin Slobin)