 |
| Трезор сабора "ЗАКОНИ" |
100 USTAV
U S T A V KRALJEVINE SRBIJE
P R V I D E O
OSNOVNE ODREDBE
Clan 1
-Drzava
Srbija je feudalna, i pravna drzava
Srbija je Kraljevina.
Clan 2
-Suverenost
Srbija je suverena u pitanjima koja nije prenela u nadleznost neke druge drzave.
Suverenost pripada gradjanima.
Gradjani ostvaruju vlast neposredno i preko slobodno izabranih predstavnika.
Clan 3
-Demokratija
Ne moze se uspostaviti niti priznati vlast koja ne proistice iz slobodno izrazene volje gradjana.
Clan 4
-Vladavina prava
Drzava pociva na vladavini prava.
Vlast je vezana Ustavom i zakonom.
Clan 5
-Podela vlasti
Vlast u Srbiji uredjuje se po nacelu podele vlasti na zakonodavnu, izvrsnu i sudsku.
Zakonodavnu vlast vrsi Vece i Knez izdavanjem dekreta, izvrsnu vlast Vlada, a sudsku vlast sud (Sudija i Javni tuzilac).
Srbiju predstavlja Knez.
Ustavnost i zakonitost stiti sud.
Clan 6
-Teritorija
Teritorija Srbije je jedinstvena i neotudjiva.
Srbija se teritorijalno organizuje u gradove sa vlascu na lokalnom nivou.
Clan 7
-Veroispovesti
Sveta crkva je odvojena od drzave.
Veroispovesti su ravnopravne i slobodne u vrsenju verskih obreda i verskih poslova.
Veroispovesti samostalno uredjuju svoju unutrasnju organizaciju i verske poslove, u granicama pravnog poretka.
Drzava materijalno pomaze veroispovesti.
Clan 8
-Zakonodavstvo
Zakonom se, u skladu sa Ustavom, uredjuju:
l. nacin ostvarivanja sloboda i prava ako je to neophodno za njihovo ostvarivanje;
2. nacin osnivanja, organizacija i nadleznost organa vlasti i postupak pred tim organima ako je to neophodno za njihovo funkcionisanje;
1. sistem lokalne samouprave;
2. druga pitanja od interesa za knezevinu.
Clan 9
Granice sloboda
U Kraljevini Srbiji slobodno je sve sto Ustavom i zakonom nije zabranjeno i sto ne zabranjuju opsta moralna nacela Kraljevine.
Svako je obavezan da se pridrzava Ustava i zakona.
Javni funkcioner obavezan je da savesno i cestito obavlja funkciju i odgovoran je za to.
D R U G I D E O
SLOBODE I PRAVA
Clan 10
-Osnov
Slobode i prava ostvaruju se na osnovu Ustava.
Clan 11
-Sloboda i jednakost
Gradjani su slobodni i jednaki, bez obzira na bilo kakvu posebnost ili licno svojstvo.
Svi su pred zakonom jednaki.
Clan 12
-Nepovredivost
Slobode i prava su nepovredivi.
Svako je obavezan da postuje slobode i prava drugih.
Zloupotreba sloboda i prava protivustavna je i kaznjiva.
Clan 13
-Zastita
Svako ima pravo na jednaku zastitu svojih sloboda i prava u zakonom utvrdjenom postupku.
Pravo zalbe
Svakome se jamci pravo na zalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se resava o njegovom pravu ili na zakonu zasnovanom interesu.
Clan 14
-Pravna pomoc
Svako ima pravo na pravnu pomoc.
Pravnu pomoc pruzaju advokatura, kao samostalna i nezavisna sluzba i druge sluzbe.
Licne slobode i prava
Clan 15
-Nepovredivost licnosti
Jamci se nepovredivost fizickog i psihickog integriteta coveka, njegove privatnosti i licnih prava.
Jamci se dostojanstvo i sigurnost coveka.
Clan 16
-Smrtna kazna
Zivot coveka je neprikosnoven.
Smrtna kazna moze se propisati i izreci samo za najteze oblike teskih krivicnih dela protiv Knezevine, Kneza, Grada, ili za ugrozavanje opstanka gradjana Kraljevine Srbije.
Clan 17
-Lisenje slobode
Svako ima pravo na licnu slobodu.
Lice liseno slobode mora odmah biti obavesteno, na svom jeziku ili na jeziku koji razume, o razlozima lisenja slobode.
Nezakonito lisavanje slobode je kaznjivo.
Clan 18
-Pritvor
Lice za koje postoji osnovana sumnja da je izvrsilo krivicno delo moze, na osnovu odluke nadleznog kneza ili vijeca, biti pritvoreno i zadrzano u pritvoru, samo ako je to neophodno radi vodjenja krivicnog postupka.
Trajanje pritvora mora biti svedeno na najkrace vreme.
Pritvor moze trajati po odluci prvostepenog suda najduze tri dana od dana pritvaranja. Ovaj rok se moze odlukom suda produziti jos za tri dana. Ako se do isteka tih rokova ne podigne optuznica, okrivljeni se pusta na slobodu.
Clan 19
-Nacelo zakonitosti
Niko ne moze biti kaznjen za delo koje, prije nego sto je ucinjeno, nije bilo predvidjeno zakonom ili propisom zasnovanom na zakonu kao kaznjivo delo, niti mu se moze izreci kazna koja za to delo nije bila predvidjena.
Krivicna dela i krivicne sankcije odredjuju se zakonom.
Niko ne moze biti smatran krivim za krivicno delo dok to ne bude utvrdjeno pravosnaznom odlukom suda.
Naknada stete
Lice koje je neosnovano liseno slobode ili je neosnovano osudjeno ima pravo na naknadu stete od drzave.
Pravo na odbranu
Svakome se jamci pravo na odbranu i pravo da uzme branioca pred sudom ili drugim organom nadleznim za vodjenje postupka.
Clan 20
-Blazi zakon
Krivicna i druga kaznjiva dela utvrdjuju se i kazne za njih izricu po zakonu ili propisu zasnovanom na zakonu koji je vazio u vreme izvrsenja dela, osim ako
je novi zakon ili propis zasnovan na zakonu blazi za ucinioca.
Clan 21
-Ne bis in idem
Niko ne moze dva puta odgovarati za jedno isto kaznjivo delo.
Clan 22
-Kretanje i nastanjivanje
Gradjaninu se jamci sloboda kretanja i nastanjivanja.
Sloboda kretanja i nastanjivanja moze se ograniciti samo ako je to neophodno za vodjenje krivicnog postupka, sprecavanje sirenja zaraznih bolesti ili za
odbranu Kraljevine Srbije
Clan 23
-Podaci o licnosti
Jamci se zastita podataka o licnosti.
Zabranjena je upotreba podataka o licnosti van namene za koju su prikupljeni.
Svako ima pravo da bude upoznat sa prikupljenim podacima o licnosti koji se na njega odnose, kao i pravo na sudsku zastitu u slucaju njihove zloupotrebe
Svako je duzan dati informacije sudu i nadleznim organima na izricit zahtev Suda ili drzavnog Tuzioca! (pod ovim se podrazumevaju ScreenShotovi koje sud moze
zatraziti od svedoka, optuzenih ili bilo koga drugoga)
Politicke slobode i prava
Clan 24
-Biracko pravo
Gradjanin Kraljevine Srbije koji je presao na 1. nivo ima pravo da bira i da bude biran.
Biracko pravo se ostvaruje na izborima.
Biracko pravo je opste i jednako.
Izbori su slobodni i neposredni, a glasanje je tajno.
Clan 25
-Inicijativa, predstavka i peticija
Svako ima pravo da pokrene inicijativu, podnese predstavku, peticiju ili predlog drzavnom organu i da dobije odgovor. (odnosi se se na forumske diskusije‌)
Niko ne moze biti pozvan na odgovornost, niti trpeti druge stetne posledice zbog stavova iznetih u inicijativi, predstavci, peticiji ili predlogu, osim ako je time ucinio krivicno delo.
Clan 26
-Slobode coveka
Jamci se sloboda ubedjenja i savesti.
Jamci se sloboda misli i javnog izrazavanja misljenja, sloboda verovanja, javnog ili privatnog ispovedanja vere, kao i sloboda izrazavanja nacionalne
pripadnosti, kulture i upotrebe svog jezika i pisma. (osim na javnim mestima, u zakonima i drzavnim odlukama )
Niko nije obavezan da se izjasnjava o svom misljenju, veri i nacionalnoj pripadnosti.
Clan 27
-Sloboda stampe
Jamci se sloboda stampe i drugih vidova javnog obavestavanja.
Gradjani imaju pravo da u sredstvima javnog obavestavanja izrazavaju i objavljuju svoja misljenja.
Izdavanje novina i javno obavestavanje drugim sredstvima dostupno je svima, bez odobrenja.
Clan 28
-Odgovor, ispravka, naknada stete
Jamci se pravo na odgovor i pravo na ispravku objavljenog netacnog podatka ili obavestenja, kao i pravo na naknadu stete prouzrokovane objavljivanjem netacnog podatka ili obavestenja.
Clan 29
-Cenzura stampe
Zabranjena je cenzura stampe i drugih vidova javnog obavestavanja.
Rasturanje stampe
Niko ne moze spreciti rasturanje stampe i sirenje drugih obavestenja, osim ako se odlukom suda utvrdi da se njima poziva na nasilno rusenje ustavnog poretka, narusavanje teritorijalne celovitosti Kraljevine Srbije, krsenje zajamcenih sloboda i prava, ili izaziva nacionalna, rasna ili verska mrznja i netrpeljivost.
Clan 30
-Sloboda govora
Jamci se sloboda govora i javnog istupanja.
Clan 31
-Sloboda okupljanja
Gradjanima se jamci sloboda okupljanja i drugog mirnog udruzivanja, bez odobrenja, uz prethodnu prijavu nadleznom organu. (Prijavu izvrsiti na forumu)
Sloboda zbora i drugog mirnog okupljanja gradjana moze se privremeno ograniciti odlukom nadleznog organa radi sprecavanja ugrozavanja zdravlja i morala ili radi bezbednosti ljudi i imovine.
Clan 32
-Sloboda udruzivanja
Gradjanima se jamci sloboda politickog ili bilo kog drugog udruzivanja i delovanja, bez odobrenja, uz upis kod nadleznog organa. (upis vrsiti na forumu)
Clan 33
-Zabrana organizovanja
Zabranjeno je politicko organizovanje u drzavnim organima.
Sudija i drzavni tuzilac ne mogu biti clanovi organa politickih stranaka. (U trenutku stupanja na duznost njihova clanstva u strankama se zamrzavaju)
Clan 34
-Tajne i paravojne organizacije
Zabranjeno je delovanje politickih, militarnih i drugih organizacija koje je usmereno na nasilno rusenje ustavnog poretka, narusavanje teritorijalne celokupnosti Srbije, krsenje zajamcenih sloboda i prava coveka i gradjanina ili izazivanje nacionalne, rasne, verske i druge mrznje ili netrpeljivosti.
Zabranjeno je osnivanje tajnih organizacija i neregularnih vojski.
Clan 35
-Neravnopravnost i netrpeljivost
Protivustavno je i kaznjivo svako izazivanje i podsticanje nacionalne, rasne, verske i druge neravnopravnosti, kao i izazivanje i raspirivanje nacionalne, rasne, verske i druge mrznje ili netrpeljivosti.
Clan 36
-Gradjani i gradjanske organizacije
Gradjani imaju pravo ucesca u okruznim i gradskim organizacijama (zadrugama) sve dok te organizacije ne krse zakon ili ne rade protiv-ustavno na stetu Kraljevine Srbije.
Clan 37
-Svojina
Jamci se pravo svojine.
Niko ne moze biti lisen prava svojine niti mu se pravo svojine moze ograniciti, osim kada to zahteva javni interes utvrdjen zakonom ili na osnovu zakona, uz naknadu koja ne moze biti niza od trzisne.
Clan 38
-Privredjivanje i preduzetnistvo
Jamci se sloboda privredjivanja i sloboda preduzetnistva.
Zabranjeni su svaki akt i radnja kojima se stvara ili podstice monopolski polozaj i sprecava trzisno privredjivanje.
Clan 39
-Ogranicavanje svojine i privredjivanja
Pravo svojine i sloboda privredjivanja mogu se ograniciti zakonom, odnosno uredbom sa zakonskom snagom, za vreme vanrednog stanja, neposredne ratne opasnosti ili ratnog stanja.
Clan 40
-Porezi
Svako je obavezan da placa poreze i druge dazbine, ukoliko one dolaze od legitimno izabrane vlasti.
Clan 41
-Pravo na rad
Svako ima pravo na rad, na slobodan izbora zanimanja i zaposljavanja, na pravicne i humane uslove rada, osim u slucaju kada je lice ugovorom vezano za opredeljivanje za neku odredjenu profesiju.
Zabranjen je prinudni rad, osim prinudnog rada u rudniku ili crkvi koji moze biti izrecen kao kazna suda.
Clan 42
-Prava zaposlenih
Zaposleni imaju pravo na odgovarajucu zaradu.
Minimalna plata koju privatnik moze ponuditi za posa je 15 dukata.
Clan 43
-Brak
Brak se moze zakljuciti samo uz obostrani saglasnost muskarca i zene uz prisustvo svestenika.
Clan 44
-Skolovanje
Svako ima pravo na skolovanje pod jednakim uslovima.
Clan 45
-Autonomija univerziteta
Jamci se autonomija univerziteta, visokoskolskih i naucnih ustanova.
Lokalna samouprava
Clan 46
-Lokalna samouprava
Jamci se pravo na lokalnu samoupravu.
Lokalna samouprava ostvaruje se u opstinama i glavnom gradu.
Gradjani u lokalnoj samoupravi odlucuju neposredno i preko slobodno izabranih pedstavnika o odredjenim javnim i drugim poslovima od neposrednog interesa za lokalno stanovnistvo.
Organ lokalne samouprave u gradu je Gradonacelnik.
T R E C I D E O
UREDjENJE VLASTI
-Skupstina
Clan 47
-Sastav i izbor
Vece cine poslanici koje biraju gradjani neposrednim i tajnim glasanjem, na osnovu opsteg i jednakog birackog prava.
Samostalnost poslanika
Poslanik se opredjeljuje i glasa po sopstvenom uverenju i ne moze biti opozvan po ovom clanu.
Profesionalnost
Poslanik ima pravo da funkciju obavlja profesionalno i svaki oblik neprofesionalnosti i zanemarivanja obaveza bice kaznjen izklucivanjem iz Vijeca
Clan 48
-Mandat
Mandat Veca traje 60 dana.
Clan 49
-Imunitet
Poslanik uziva imunitet.
Poslanik ne moze biti pozvan na odgovornost za govor i glas u Skupstini.
Protiv poslanika ne moze se pokrenuti krivicni postupak, niti odrediti pritvor bez prethodnog odobrenja Vijeca.
Poslanik moze biti optuzen bez odobrenja Skupstine ako je zatecen u vrsenju teskog krivicnog dela za koje je propisana kazna u trajanju duzem od 1 dana zatvora ili novcana kazna veca od 100 kruna.
Clan 50
-Knez i Vece
Vece ima Kneza, kojeg bira iz svog sastava, na vreme od 60 dana.
Knez postavlja na duznost ostale clanove vlade i veca i vrsi druge poslove utvrdjene poslovnikom Skupstine.
Clan 51
-Nadleznost
Skupstina:
l. donosi Ustav;
2. donosi zakone, druge propise i opste akte;
3. utvrdjuje nacela za organizaciju drzavne uprave;
4. potvrdjuje medjunarodne ugovore iz nadleznosti Kraljevine;
5. raspisuje javne zajmove i odlucuje o zaduzivanju Srbije;
6. daje amnestiju za krivicna dela utvrdjena zakonom kraljevine;
7. vrsi i druge poslove utvrdjene Ustavom.
Clan 52
-Odlucivanje
Svaka odluka veca donosi se vecinom glasova prisustnih poslanika, ako Ustavom nije drukcije odredjeno.
Skupstina izglasava Ustav
Clan 53
-Predlaganje zakona
Pravo predlaganja zakona, drugog propisa ili opsteg akta imaju Vlada, poslanik, predsednici vladinih organizacija (zadruga) kao i najmanje 10 gradjana sa pravom glasa koji peticiom mogu predloziti izmenu, dopunu ili izglasavanje novog zakona.
-Knez:
Clan 54
-Izbor
Kneza biraju clanovi veca odmah po izglasavanju veca od strane gradjana.
U slucaju neizglasavanja Kneza, u prvom krugu, organizuje se drugi krug izbora za Kneza, ako ni tada Kneza ne priza vecina u Vecu, Knez automatski postaje predlagac liste partije sa najvise glasova.
Isto lice moze biti izabrano za Kneza najvise pet puta.
Clan 55
-Prestanak mandata
Mandat Kneza prestaje istekom vremena na koje je biran, razresenjem ili ostavkom.
Kneza moze razresiti Skupstina samo kad sud utvrdi da je povredio Ustav.
Postupak za utvrdjivanje povrede Ustava pokrece Skupstina.
Clan 56
-Nadleznost
Knez:
1. Predstavlja knezevinu u zemlji i inostranstvu;
2. Moze donositi odluke koje vaze kao zakoni bez konsultovanja skupstine.
3. Moze ponistavati zakone, raditi anekse zakona bez odluke skupstine.
4. Imenuje sve clanove vlade i veca.
5. Potvrdjuje zakone izglasane od strane Veca.
6. daje pomilovanja za krivicna dela propisana zakonom;
7. daje odlikovanja i priznanja;
8. vrsi i druge poslove utvrdjene Ustavom.
Clan 57
-Proglasavanje zakona
Knez ukazom proglasava zakon u roku od 2 dana od dana njegovog usvajanja.
Knez moze, u roku od dva dana od dana usvajanja zakona, zahtijevati da Vece ponovo odlucuje o zakonu.
Knez je duzan da proglasi ponovo usvojeni zakon.
Svaka Knezeva odluka donesena bez konsultovanja skupstine se mora u roku od dva dana naci pred skupstinom i biti stavljena na glasanje.
U slucaju ne izglasavanja knezeve odluke ona se povlaci. Sva krivicna dela pocinjena za vreme trajanja te odluke, a koja se odnose na tu odluku, ce se kaznjavati blazim kaznama.
-Vlada:
Clan 58
-Sastav
Vladu cine Knez, Serif, Ministar Trgovine, Sudija, Javni Tuzilac, Nadzornik rudnika, Kapetak, Komesar, Narednik, Portparol i 2 poslanika bez portfelja.
-Knez
Knez rukovodi Vladom.
Clan 59
Nespojivost funkcije
Ni jedan clan Vlade u uzem smislu (Knez, Serif, Ministar trgovine, Sudija i Drzavni tuzitelj) ne moze se kandidovati na lokalnom nivou niti biti izabran za
Gradonacelnika.
Clan 60
-Nadleznost
Vlada:
l. utvrdjuje i vodi unutrasnju i spoljnu politiku;
2. predlaze i izvrsava zakone, druge propise i opste akte;
3. donosi uredbe, odluke i druge akte za izvrsavanje zakona;
4. zakljucuje medjunarodne ugovore iz nadleznosti Drzave;
5. utvrdjuje organizaciju i nacin rada drzavne uprave;
6. vrsi nadzor nad radom ministarstava i drugih organa uprave, ponistava i ukida njihove akte;
7. donosi uredbe sa zakonskom snagom za vreme vanrednog stanja, neposredne ratne opasnosti ili rata, ako Skupstina nije u mogucnosti da se sastane, koje je duzna podneti na potvrdu Skupstini cim ona bude u mogucnosti da se sastane;
8. vrsi i druge poslove utvrdjene Ustavom i zakonom.
Clan 61
-Ostavka
Vlada i clan Vlade mogu podneti ostavku. Clan vlade koji podnese ostavku bice zamenjen sledecim clanom sa izborne liste ciji clan je bio podnosilac ostavke.
Ostavka Kneza smatra se ostavkom Vlade.
-Razresenje
Knez moze razresiti duznosti nekog clana Vlade
Clan 62
-Pitanje nepoverenja
Skupstina moze izglasati nepoverenje Vladi.
Predlog da se glasa o nepoverenju moze podneti najmanje sedam poslanika
O nepovjerenju Vladi glasa se najranije tri dana od podnosenja predloga.
Ako je Vlada dobila poverenje, predlog za glasanje o nepoverenju iz istih razloga ne moze se podneti u roku kracem od 20 dana od dana glasanja.
U slucaju izglasavanje nepoverenja Knez je duzan predloziti druge ljude na mesta u Vladi.
Clan 63
-Prestanak mandata
Vladi prestaje mandat prestankom mandata Veca, raspustanjem Veca, podnosenjem ostavke i kad izgubi poverenje.
Vlada koja je izgubila poverenje, koja je podnela ostavku ili joj je prestao mandat zbog raspustanja Skupstine, vrsi funkciju do izbora nove Vlade.
Sudstvo i drzavni tuzilac
Clan 64
-Samostalnost i nezavisnost
Sudstvo je samostalno i nezavisno.
Sud sudi na osnovu Ustava i zakona.
Clan 65
-Sudsko vece
Sud sudi u svojstvu sudije kao pojedinca.
-Sudije
Sudsku funkciju vrsi sudija i sudije apelacionog suda.
Clan 66
-Javnost sudjenja
Rasprava pred sudom je javna.
Clan 67
-Mandat
Sudiji prestaje funkcija istekom mandata Vladi, u slucaju ostavke ili u slucaju gubljenja imuniteta.
-Sudija se razresava duznosti ako je optuzen za delo koje ga cini nedostojnim za vrsenje sudske funkcije, ako nestrucno ili nesavesno obavlja sudsku funkciju ili ako trajno izgubi sposobnost za vrsenje sudske funkcije.
Clan 68
-Drzavni tuzilac
Drzavni tuzilac vrsi poslove krivicnog gonjenja, ulaze pravna sredstva radi zastite ustavnosti i zakonitosti i zastupa Knezevinu u imovinsko-pravnim odnosima.
-Nadleznost
Drzavni tuzilac vrsi svoju funkciju na osnovu Ustava i zakona.
-Mandat
Drzavni tuzilac se imenuje na od strane Kneza i mandat mu traje koliko i mandat Vlade ciji je clan.
C E T V R T I D E O
USTAVNOST I ZAKONITOST
Clan 69
-Vrsta ustava
Ustav moze biti slab (u koliko donet sa prostom vecinom od 50% +1) ili jak (u koliko donet sa dvotrecinskom vecinom ) Svako novo izglasavanje ustava ili bilo koja promena Ustava mora biti donesena u skladu sa vrstom Ustava.
Ustavnost i zakonitost
Zakon mora biti saglasan sa Ustavom, a drugi propis i opsti akt sa Ustavom i zakonom.
Clan 70
-Vacatio legis
Zakon, drugi propis i opsti akt objavljuje se prije stupanja na snagu.
Zakon, drugi propis i opsti akt stupa na snagu najranije dva dana od dana objavljivanja.
Izuzetno, kad za to postoje razlozi utvrdjeni u postupku donosenja, moze se predvideti da zakon, drugi propis ili opsti akt stupa na snagu najranije danom objavljivanja.
Clan 71
-Povratno dejstvo
Zakon, drugi propis i opsti akt ne moze imati povratno dejstvo.
Izuzetno, pojedine odredbe zakona, ako to zahtijeva javni interes, utvrdjen u postupku donosenja zakona, mogu imati povratno dejstvo.
Clan 72
-Zakonitost pojedinacnih akata
O zakonitosti pojedinacnih akata, kojima organi drzavne uprave i organi sa javnim ovlascenjima resavaju o pravima ili obavezama, odlucuje sud u u pravnom sporu, ako za odredjenu stvar nije predvidjena druga sudska zastita.
Izuzetno, u odredjenim vrstama upravnih stvari, upravni spor se moze iskljuciti zakonom.
P E T I D E O
PROMENA USTAVA
Clan 73
-Predlog za promenu
Predlog za promenu Ustava moze podneti najmanje trideset gradjana sa pravom glasa, najmanje 6 poslanika (u slucaju Slabog) ili 8 (u slucaju Jakog Ustava) ili Knez.
Predlog za promenu Ustava sadrzi odredbe cije se promene traze i obrazlozenje.
O predlogu za promenu Ustava odlucuje Skupstina dvotrecinskom vecinom svih poslanika.
Ako predlog za promenu Ustava nije usvojen, isti predlog ne moze se ponoviti pre isteka 30 dana od dana kada je predlog odbijen.
Clan 74
-Amandmani
Promena Ustava vrsi se amandmanima na Ustav.
-Nacrt
Skupstina utvrdjuje nacrt amandmana na Ustav.
O promeni Ustava Skupstina odlucuje dvotrecinskom vecinom svih poslanika.
S E S T I D E O
ZAVRSNE ODREDBE
Clan 75
-Stupanje na snagu
Ovaj Ustav stupa na snagu danom proglasenja.
200 KAZNENI ZAKONIK
201 O PRESTUPIMA I ZLOCINIMA
201.1)
Svaka kriminalna radnja, koju kao takvu prepozna Sudija bize kaznjena odgovarajucom kaznom. Ova kazna mora biti proporcionalna kriminalnoj radnji za koju je
odredjena
201.2) O kaznama
Kazne Kraljevine Srbije po teĹžini su:
I. Javno izvinjenje koje ce biti objavljeno na gradskoj vecnici i forumu.
II. Javna kazna: Javna objava kazne s gubitkom bodova reputacije.[Optuzeni mora provesti od 1 do najvise 3 dana proseci o cemu mora dostaviti dokaz u vidu
screen shota na forumu sudnice]
III. Globa - novcana kazna. Ona moĹže biti isplacena tuĹžiocu kao nadoknada i pokrajini kao nadoknada za sluĹžbene troĹĄkove.
IV. Zaplena svih pokretnih dobara [inventar].
V. Javni rad: u rudniku, u crkvi, kod oĹĄtecenog lica.
VI. Javna kazna na gradskom trgu: serija od 5 udaraca batinom uzrokuje gubitak jednog reputacionog boda. (Optuzeni mora provesti od 3 do najvise 5 dana
proseci o cemu mora dostaviti dokaz u vidu screen shota na forumu sudnice).
VII. Stub srama. IzloĹžen na javnom trgu, optuĹženi biva podvrgnut uvredama i gadanju otpatcima od strane Ĺžitelja grada. (Optuzeni mora provesti od 5 do
najvise 7 dana proseci o cemu mora dostaviti dokaz u vidu screen shota na forumu sudnice).
VIII. Zatvor, lakĹĄa kazna, u trajanju manjem ili jednakom od 3 dana.(u zavisnosti od nivoa optuzenog)
IX. Zatvor, teĹža kazna, u trajanju vecem ili jednakom od 3 dana.
X. Zaplena nepokretnih dobara (polja, radnje).
XI. Prognanstvo iz zemlje.
XII. Smrtna kazna, veĹĄanjem, odrubljivanjem glave ili lomacom (sa ili bez davljenja u zavisnosti od priznanja). Nacin izvrĹĄenja smrtne kazne zavisi od vrste
zlocina i od socialnog statusa optuĹženog. Plemici ne mogu biti objeĹĄeni.
201.3) O Prestupima
Prestupi su podeljeni u tri kategorije: manji, teĹĄki i zlocinacki prestupi.
I. Manji prestupi mogu biti kaĹžnjeni kaznama nivoa od I do III.
II. TeĹĄki prestupi mogu biti kaĹžnjeni kaznama nivoa od III do VIII.
III. Zlocinacki prestupi mogu biti kaĹžnjeni kaznama nivoa III, IV, VII, VIII, IX, X .
-Svi zlocinacki prestupi mogu biti dodatno kaznjeni i kaznama Teskih prestupa.
-Svi teski prestupi mogu biti dodatno kaznjeni kaznama manjih prestupa.
201. 4) O Zlocinima
Zlocini su podeljeni u tri kategorije: manji, ozbiljni i gnusni zlocini.
I. Manji zlocini mogu biti kaznjeni kaznama nivoa VII i VIII
II. Ozbiljni zlocini mogu biti kaznjeni kaznama nivoa II, VIII, IX i XI
III. Gnusni zlocini mogu biti kaznjeni kaznama nivoa IX, X, i XII
-Svi Gnusni zlocini mogu biti dodatno kaznjeni kaznama ozbiljnih zlocina.
-Svi ozbiljni zlocini mogu biti dodatno akznjeni kaznama manjih zlocina.
201. 5) Ponavljanje zlocina
Svako ponavljanje zlocina, u zavisnosti od teĹžine i kategorije kazne za prekrĹĄaje ili zlocine koje je optuĹženi pocinio, povecace kategoriju tog prestupa ili
zlocina za jednu kategoriju.
201. 6) O otezavajucim okolnostima
Kao otezavajuca okolnost optuzenom se moze uzeti:
1) Njegov status ili polozaj, te s time i primjer koji daje, socijalna klasa ili profesija optuzenog ce rezultirati povecanjem kazne za pocinjeni prestup ili
zlocin.
2) bez obzira na geografsko poreklo:
- Plemicka titula,
- Clan klera i verskih organizacija,
- Clanstvo u vecu
- Agenti lokalne vlasti,
- Clanstvo u gradskom vecu i vojnim ili policijskim grupama.
3) Za ponavljanje zlocina ili prekrsaja ili za zlocin ili prekrsaj za koji sud ustanovi da je pretezak za kategoriju u koju je smjesten.
201. 7) o priznanju krivice
Priznanje krivice za odredeni prestup ili zlocin od strane optuĹženog se tumaci kao olakĹĄanje primenjene kazne.
201. 8 ) O saucesnistvu u zlocinu
Ucestvovanje, pasivno ili aktivno,direktno ili indirektno, jedne osobe u jednom zlocinu ili prestupu cini tu osobu podloĹžnom optuĹžbama za saucesniĹĄtvo u tom
zlocinu ili prestupu.
Slucaj da ta osoba nije nagovarac ili realizator nekog zlocina ili prekrĹĄaja donosi moguce olakĹĄanje eventualne kazne.
201.9) O samoodbrani
-Uslov o samoodbrani moze se koristiti kao oslobadjajuci u okolnostima kada se javlja kao reakcija na disproporcionalnu agresiju koja ima za cilj nanosenje
stete okrivljenom. Velicina ove disproporcija se ostavlja na procjenu Sudiji.
201.10) O vojsci i drzavnim sluzbenicima
Zvanicna vojska Kraljevine Srbije i svi stanovnici u sluzbi drzave ne mogu biti optuzeni za dela pocinjena tokom izvrsenja svojih zaduzenja dok god ona nisu
pretjerana ili ne stete Kraljevini u bilo kom smislu. Uslovi o tome se ostavljaju Sudiji na razmatranje.
201. 11) O duelima
U slucaju organizovanog duela, gdje su oba ucesnika jasno izrazila svoju volju, ni jedna strana ne moze biti optuzena za posledice ovog akta.
202 O KRSENJU LJUDSKIH PRAVA
202. 1) O vesticarenju i nedeljivosti duĹĄe
Pod vesticarenjem se smatra obuzimanje dva tela od strane jedne duĹĄe (koriĹĄtenje 2 racuna od strane jednog, istog igraca). NajviĹĄi predstavnici Inkvizivije
mogu biti zamenjeni Javnim TuĹžiteljem u slucaju optuĹžbi za carobnjaĹĄtvo. CarobnjaĹĄtvo je zloglasan zlocin. Tela (nalozi) sporednih licnosti koji su bez
vlastite duĹĄe bit ce sistematski predana plamenu lomace. Glavno ce telo pretrpjeti kazne definisane clanom 2 ovog zakona i moĹže biti podrvgnut novcanim
kaznama kao i javnim izvrĹĄenjima kazni. Bilo kakva korist dobijena zahvaljujuci kreiranju sekundarnih tela mora biti poniĹĄtena. Za svaki zlocin ili prekrĹĄaj
pocinjen od strane sekundarnih tela bit ce optuĹženo glavno telo, koje ce takoder biti predmet osude i izvrĹĄenja eventualnih kazni, i u ovom slucaju kazne ce
biti oteĹžane s obzirom na sramotnu notu kojom odiĹĄe zlocin kakav je vesticarenje.
OptuĹžba: Vesticarenje
202. 2) O nelegalnom koriscenju dokumenata i obmani
Prepoznaje se kao akt obmane, svaki pokusaj laznog predstavljanja kao neke druge osobe [koriscenje tudjeg naloga ili naloga na engleskom, francuskom ili
domacem forumu] sa ciljem pribavljanja informacija, sticanja publiciteta ili delovanja u ime tog drugog lica.
Prepoznaje se kao akt falsifikovanja, svaki pokusaj laznog predstavljanja putem krivotvorenja tudjeg potpisa [bespravno koriscenje plemickih titula ili
imitacije imena u igri] sa ciljem pribavljanja informacija, sticanja publiciteta ili delovanja u ime tog drugog lica.
Ovi prestupi se klasifikuju kao teski prestupi. Ako je imitirana osoba plemic ili vojni oficir knezevine, prestup se reklasifikuje kao Zlocinacki prestup.
202. 3) O Klevetama
Predstavlja akt klevete svaka javna objava [u igri, glavnom forumu "Kraljevstava" ili APP-u] kojom se iznose lazne tvrdnje i napadi na licnu cast jedne osobe
ili organizacije koja je drzavljanin kraljevine Srbije (u slucaju osobe) ili koja je registrovana na teritoriji kraljevine Srbije (u slucaju organizacije).
Akt klevete predstavlja manji prestup. U slucaju kazne globom, uzima se u obzir dusevni bol nanet ostecenom licu i kazna se moze kretati od simbolicne 1
krune pa do 200 kruna koje optuzeni isplacuje drzavi, a drzava je duzna dio te sume uplatiti ostecenom licu. Ako je osteceno lice plemic ili oficir u
drzavnoj vojsci, akt klevete ce se tretirati kao Zlocinacki prestup.
202. 4) O uvredama
Prepoznaje se kao javna uvrjeda, svaka javna objava [u igri, glavnom forumu "Kraljevstava" ili APP-u] ciji sadrzaj je suprotan moralu i kojom se vredja
jedna osoba ili organizacija koja je drzavljanin kraljevine Srbije (u slucaju osobe) ili koja je registrovana na teritoriji kraljevine Srbije(u slucaju
organizacije).
Prepoznaje se kao licna uvreda svaki pisani dokument [licna poruka u "Kraljevstvima", glavnom forumu "Kraljevstava" ili saputanje u krcmi] ciji sadrzaj je
suprotan moralu i kojom se vredja jedna osoba ili organizacija koja je drzavljanin kraljevine Srbije (u slucaju osobe) ili koja je registrovana na
teritoriji kraljevine Srbije(u slucaju organizacije).
Akt uvrede (javne i licne) predstavlja manji prestup. U slucaju kazne globom, uzima se u obzir dusevni bol nanet ostecenom licu i kazna se moze kretati od
simbolicne 1 krune pa do 200 kruna koje optuzeni isplacuje drzavi, a drzava je duzna dio te sume uplatiti ostecenom licu. Ako je osteceno lice plemic ili
oficir u drzavnoj vojsci, akt uvrede ce se tretirati kao Zlocinacki prestup.
202. 5) O kradjama, pljackama i razbojnistvu
Prepoznaje se kao akt kradje, svaka akcija koja ima za cilj prisvajanje tudjeg vlasnistva.
Prepoznaje se kao akt pljacke svaki akt kradje koji podrazumeva koriscenje sile.
Prepoznaje se kao akt razbojnistva, svaka akcija pljacke koja kompromituje slobodan protok ljudi i dobara na teritoriji knezevine.
Kradja je Zlocinacki prestup.
Pljacka je manji zlocin.
Razbojnistvo je ozbiljan zlocin.
202. 6) O napadima
Smatra se kao Napad, svaki akt koji dovodi do fizickog bola zrtve.
Napad se klasifikuje kao ozbiljan zlocin.
202. 7) O ubojstvima
Prepoznaje se kao ubistvo svaki cin ili serija dogadja voljnih ili nevoljnih, koje kao rezultat imaju smrt osobe u neprirodnim okolnostima.
Ubistvoj se klasifikuje u gnusnih zlocina.
U slucaju organizovanog duela, gdje su oba ucesnika jasno izrazila svoju volju, ni jedna strana ne moze biti optuzena za posledice ovog akta.
202. 8 ) O robovlasnistvu
Predstavlja akt pokusaja robovlasnistva, svaka poslovna ponuda ispod pristojne dnevne plate, koja osigurava opstanak radnika i njegove porodice.
Predstavlja akt robovlasnistva, svako zaposljavanje radnika za novcanu nadoknadu ispod pristojne dnevne plate, koja osigurava opstanak radnika i njegove
porodice.
Pristojnu dnevnu platu mogu odrediti loklne ili drzavne vlasti. Njih moze biti vise u zavisnosti od trazenih karakteristika.
U odredjenim okolnostima (uzajamno pomaganje ili prisilni rad za minimalnu platu kao kazna suda za odredjeni prekrsaj ili zlocin), sud priznaje pravo
poslodavcu na izdavanje objave o zaposlenju i zaposlenju za platu manju od minimalne propisane zakonom, dok god je takav slucaj blagovremeno (prije objave
posla) prijavljen gradskom agentu i objavljen na forumu grada.
Pokusaj robovlasnistva je tezak prestup i kao kazna je preporucuje novcana globa u iznosu od 2 minimalne plate.
Cin robovlasnistva je tezak prestup i kao kazna je preporucuje novcana globa u iznosu od 3 minimalne plate. Ako je poslodavac delovao u dobroj namjeri (u
neznanju ili u slucaju neprijavljenog uzajamnog pomaganja ili kazne suda) kazna moze biti smanjena.
202. 9) O postenoj trgovini
Predstavlja akt zloupotrebe pijace:
- Kupovina dobara za kojom kupac nema potrebu za izvodjenja posla na polju ili u radnji.
- Zloupotreba poverenja novih igraca navodjenjem na kupovinu nepotrebnih dobara.
- Kupovina veceg broja dobara i gomilanje istih koja dovodi do stvaranja vestacke nestasice.
Osobe ovlastene od lokalne samouprave ili drzave za kupovinu dobara sa pijace su izuzete iz ovog zakona.
Predstavlja akt spekulacije pijacom, svaki cin kupo-prodaje istog proizvoda u istom gradu sa ciljem monopolizacije prodaje tog proizvoda sa cenom iznad
preporucene.
Preporucene cene definise lokalna ili drzavna vlast i predstavlja socijalno prihvatljive cene proizvoda.
Zloupotreba trznice je manji zlocin. U slucaju udruzenog djelovanja vise pocinilaca preinacuje se u zlocinacki prestup.
Spekulacija trznicom predstavlja TeĹĄki prestup, u doba rata, gladi ili vanrednog stanja se preinacuje u manji zlocin.
203 NANOSENJE STETE INSTITUCIJAMA KNEZEVINE
203 . 1) O remecenju javnog reda i mira
Cinom ometanja javnog reda i mira smatra se svaka promena osnovnog reda, sigurnosti,zdravlja i javnog mira.
Svako krĹĄenje naredbi knezevine moĹže uzrokovati optuĹžbu za ometanje javnog reda i mira.
Ometanje javnog reda i mira je lakĹĄi ili ozbiljni prekrĹĄaj.
203 . 2) Pobune i podsticanje na pobunu
Cinom podsticanja na pobunu smatra se, svaki poziv javni ili privatni, na organizaciju pokreta koji za cilj ima svrgavanje legalno izabrane vlasti, bilo
lokalne ili drzavne.
Cinom pobune se smatra, svako koristenje sile koje za cilj ima svrgavanje legalno izabrane vlasti, bilo lokalne ili drzavne.
Podsticati i izvrsiti pobunu protiv legalno izabrane lokalne vlasti moze odobriti samo i iskljucivo legalno izabrano vece knezevine.
Podsticanje na pobunu protiv gradske vjecnice je ozbiljan zlocin, Podsticanje na pobunu protiv knezevine gnusan zlocin.
Pobunaprotiv gradske vecnice manji zlocin. Pobuna protiv knezevine je je ozbiljan zlocin.
203 . 3) O Izdaji
Cinom izdaje smatrase svaki akt nekog stanovnika Knezevine protiv drzavnih institucija, ili svako otkrivanje informacija, politickog, vojnog ili ekonomskog
karaktera koje ima za posledicu slabljenje Knezevine i njenih lokalnih komponenata, ukljucujuci u to i gubitak zemlje, populacije, socijalne stabilnosti,
suvereniteta, politicke i ekonomske autonomije.
Po svom cinu, bilo koji od 12 clanova veca se u slucaju izdaje optuzuju za veleizdaju. Gradonacelinici se, kao predstavnici upravne vlasti, u slucaju
izdaje optuzuju za veleizdaju
Izdaja je ozbiljan zlocin.
Veleizdaja je gnusan zlocin.
203 . 4) Naoruzane grupe
Neautorizovane naoruzane grupe (vojske) su zabranjene na teritoriji knezevine. Odbijanje transformacije naoruzane grupe (vojske) u obicne grupe je Tezak
prestup.
203 . 5) Odbijanje saradnje sa sudom
Predstavlja akt nepokornosti, odbijanje stavljanja na proveru i raspolaganje legalno izabranom sudu (sucu ili javnom tuzitelja). (Podrazumeva i odbijanje
predaje potencijalnih dokaza na izricit zahtjev sudca ili javnog tuzitelja).
Predstavlja akt neposlusnosti, ne pojavljivanje na procesu po sudijskom ili tuziocevom pozivu.
Predstavlja akt odbijanja svjedocenja, ne odgovaranje ili odbijanje davanja odgovora na sudcevo ili tuziocevo pitanje.
Nepokornosti i odbijanje svjedocenja su manji prestupi. Akt nepokornosti je tezak prestup.
203 . 6) O krivotvorenju sudskih dokumenata
Predstavlja akt krivotvorenja sudskih dokumenata, realizacija ili modifikacija fizickih dokaza sa namerom koriscenja na sudu u procesu sa ciljem uticanja
na presudu.
Predstavlja akt lazog svedocenja, svesno davanje lazne ili pogresne informacije na sudu u ulozi svedoka.
Krivotvorenje i lazno svedocenje su teski prestupi.
Ako su takvi cinovi pocinjeni sa namjerom da uticu na kranji ishod procesa, autor ovog prestupa moze biti gonjen po istim optuzbama kao i okrivljeni u ulozi
saucesnika.
203 . 7) O ne placanju gradskih poreza
Predstavlja akt ne placanja poreza, neuplacivanje svote novca, nametnute od legitimno izabrane lokalne vlasti, gradskoj vecnici prije isteka datuma
odredjenog zakonom.
Posle tog perioda, porez se povecava za 10% prvobitne svote novca na dan.
Posle 7 dana, legitimno izabran gradonacelnik moze zatraziti pravdu pred pokrainskim sudom i zatraziti izvodjenje pred lice pravde optuzenog.
Ne placanje poreza je tezak prestup i kazna treba da pokrije svotu novca koju optuzeni duguje gradu kao i troskove procesa.
203 . 8 ) O jeresi
Predstavlja cin Jeresi, svako krsenje doktrina nase Svete Crkve.
Samo najvisi zvanicni predstavnici crkve mogu sudu knezevine predlagati kazne za pocinjenu jeres. Posto sud knezevine uzme u razmatranje zakljucke
eklezijastickog suda i presude za pocinjeni cin jeresi, sudac odlucuje da li potvrditi ili ne presudu preporucenu od strane crkvenog suda.
Cin jeresi moze biti manji, ozbiljan ili gnusan zlocin.
203 . 9) O zloupotrebi javnih dobara
Predstavlja cin zloupotrebe javnih dobara, svako koristenje javnog polozaja sa namerom licnog obogacivanja i / ili bogacenja drugih.
Predstavlja cin zloupotrebe javnih finansija, svako svesno licno bogacenje ili bogacenje drugih na stetu drzavnih ili gradskih dobara, kao i svesno
nanosenje stete gradskim ili drzavnim finansijama.
Zloupotreba javnih dobara je zlocinacki prestup. Cin zloupotrebe javnih finansija je tezak prestup.
203 . 10) Izborne prevare
Predstavlja cin izborne prevare, svaka svesna akcija koja ima za cilj lazno prikazivanje ili menjanje jasno izrazene volje gradjana na izborima.
Izborna prevara je Zlocinacki prestup.
300 ZAKON O TRGOVINI
Tacka 301 Trgovina
Clan 301.1
Iz socijalnih razloga Kraljevina Srbija odredjuje maksimalne cene za sledece proizvode
Hleb 6.50
Kukuruz 3.75
Svaka prodaja navedenih proizvoda iznad navedene cene se smatra manjim prestupom.
Clan 301.2
Ostavlja se sloboda legitimno izabranim lokalnim samoupravama i gradonacelnicima da uvedu, ako smatraju neophodnim, maksimalne dozvoljene cene za sve proizvode i poluproizvode, ukljucujuci i ove gore navedene.
Objava od strane legitimno izabranog gradonacelnika, objavljena u gradskoj vecnici, smatra se zakonski valjanom i validnom te se moze koristiti na sudu. Svaka prodaja iznad maksimalne odredjene cene odredjene od strane lokalne samouprave predstavlja manji prestup.
Gradonacelnici su duzni da definisu maximalnu cenu proizvoda za prirodni resurs grada u kojem su gradonacelnici. Odluka o liberalizovanju prirodnog resursa mora biti odobrena od strane Veca.
Clan 301.3
Gradjani Srbije su slobodni trgovati na pijaci, sajmu i u krcmama.
Clan 301.4
Trgovinom se smatra svaka vrsta kupoprodajnih odnosa, bilo na pijaci, sajmu ili u krcmi.
Clan301.5
Kupoprodaja gradjana treba se vrsiti po moralnim principima trgovine koji u nijednom slucaju ne stete ekonomiji Kraljevine Srbije.
Clan 301.6
U slucaju ogromnih nestasica ili rata Vece ima pravo postaviti maximalne cene za sve proizvode za koje smatra da su potrebni u jednom delu ili citavoj Knezevini.
Clan 301.7
Gradjani koju imaju odobrenje od strane Knezevine ili Grada imaju pravo prodavati proizvode po vecim cenama. (iskljucivo za prebacivanje novca sa odobrenja)
Svi gradjani koji dobiju kredit ili podsticaj od grada ili drzave duzni su prijaviti nadleznima (gradonacelniku i javnom tuziocu) kada ce prebacivati novce sa odobrenja i sta ce koristiti za to kao i cene po kojima ce prodavati taj proizvod za vreme prebacivanja novca. (neophodno je i da na forumu grada objave sve ove informacije)
Tacka 302 Zloupotreba Trznice
Clan 302.1
Akt Zloupotrebe pijace se odnosi na sve gradjane koji vrse cin kupoprodaje na odredjenoj pijaci, a zloupotrebom se smatra:
- Predstavlja cin spekulacije pijacom, svaki cin preprodaje iste vrste proizvoda u istom gradu sa ciljem monopolizacije prodaje tog proizvoda sa cenom iznad one po kojoj je proizvod kupljen.
- Nagomilavanjem proizvoda se smatra, svaka kupovina poluproizvoda i gotovih proizvoda u kolicini koja prevazilazi kolicinu neophodnu za 3 radna dana, kao i svaka kupovina prehrambenih proizvoda koji se mogu koristiti za vise od 7 dana ishrane, gdje se dnevna ishrana sastoji iz 2 boda sitosti.
- Stvaranje monopola. Stvaranjem monopola se smatra svako namerno stvaranje nestasice ili eliminacija konkurencije otkupom svih proizvoda istog tipa sa pijace.
- Zloupotreba proizvoda. Svaka dnevna kupovina nekvalifikovanog (primer: pekar kupuje psenicu) poluproizvoda u kolicini koja prevazilazi jednu cetvrtinu kolicine proizvoda neophodnog za rad punim kapacitetima kvalifikovanog radnika koji koristi dati proizvod (primer: 3 vrece brasna, jer pekar koristi 12 vreca za rad punim kapacitetima)
Clan 302.2
Navedene manipulacije se smatraju manjim prestupom. Ukoliko postoji udruzivanje vise gradjana sa zajednickim ciljem krsenja ovog zakona ovo postaje zlocinacki prestup. A u slucaju rata ili ogromne nestasice postaje tezak prestup.
Clan 302.3
Nijedna odredba ovog zakona se ne odnosi na agente grada ili knezevine, na legalno prijavljene trgovce kao ni na gradjane koji imaju ugovor sa gradom ili drzavom.
Clan 302.4
Krcmarom se definise svaka osoba koja ima krcmu u gradu u kojem vrsi trgovinu.
Odredba o nagomilavanju proizvoda iz Clana 302.1 se ne odnosi na krcmare samo u slucajevima kupovanja proizvoda koji se mogu koristiti za prehranu.
Clan 302.5
Kao prirodni resursi grada definisu se: cepanice drveta u gradu sa sumom, riba u gradu sa jezerom i voce u gradu sa vocnjakom.
Kao sirovine definisu se sledeci proizvodi i preporucuje se cena:
unca gvozdene rude 19.90 dukata
cepanica drveta 4 dukata
vreca psenice 13.20 dukata
koža 15 dukata
vuna 11.90 dukata
svinjske cetvrtine 16 dukata
kravlje polovine 32 dukata
-Preporucene cene za poluproizvode se racunaju po sledecem kljucu: preporucene cene sirovina + 24 dukata za svaki radni dan nivo 2 gradjanina podeljeno sa brojem poluproizvoda na kraju dana.
-Preporucene cene za gotove proizvode se racunaju po sledecem kljucu: preporucena cena sirovina + preporucena cena poluproizvoda + 24 krune za svaki radni dan nivo 2 gradjanina podeljeno sa brojem proizvoda na kraju dana.
- Maksimalnu dozvoljenu cenu sirovina, poluproizvoda i proizvoda odredjuje legalno izabrana lokalna vlast po potrebi.
Tacka 303. Trgovci i Putnici
Clan 303.1
Trgovcem se smatra svaka osoba koja vrsi kupovinu i prodaju u gradu u kojem ne stanuje, a legalno je prijavljen u stanicu milicije ili gradonacelnikov ured u gradu u kojem vrsi trgovinu.
Putnikom se definira svaka osoba koja vrsi kupovinu i prodaju u gradu u kojem ne stanuje.
Clan 303.2
Da bi se putnik smatrao trgovcem mora se prijaviti u stanicu milicije u gradu, ili gradonacelniku grada u kojem vrsi trgovinu. Do tada, putniku je dozvoljena dnevna kupovina proizvoda za ishranu koje je moguce iskoristiti za maksimalno dva dana.
Svaki prekrsaj se smatra manjim zlocinom.
Clan 303.3
Kupovina ili prodaja trgovca mora biti unapred dogovorena, sa gradonacelnikom licno ili sa milicijom grada koja dalje obavestava gradonacelnika. I samo onda se smatra validnom.
Trgovac mora navesti tacan broj proizvoda i poluproizvoda i cenu po kojoj planira kupiti ili prodati proizvode i poluproizvode te zauzvrat dobiti dozvolu od strane milicije ili gradonacelnika. Trgovac u svom profilu mora naznaciti da je trgovac. Svaka zloupotreba ovog zvanja kaznjiva je po zakonu o obmani kaznenog zakonika Kraljevine Srbije. Svako oglusivanje o ovaj clan se smatra manjim prestupom.
Tacka 303 Ugovori
Clan 303.1
Ostavlja se sloboda svakom gradjaninu ili legalnoj instituciji da sklopi ugovor sa drugim gradjaninom ili legalnom institucijom po sopstvenom nahodjenju.
Clan 303.2
Ugovor se smatra validnim ukoliko je objavljen i prihvacen na javnom mestu u kraljevini (OOC: zvanicni forum)
Clan 303.3
Svaka povreda ugovora i nepostovanje istog se smatra teskim prestupom.
Dekret o plati drzavnih sluzbenika
Na snazi od 08.02.1457.
Clan 1.
Odlukom veca Kraljevine Srbije, donosi se dekret kojim se uvodi plata aktivnim vecnicima od 300 dukata po vecniku. Plata ce se isplacivati nedelju dana pre isteka mandata.
Clan 1.2
Pod aktivnim clanom se podrazumeva clan veca koji je ucestvovao redovnim glasanjem u svim odlukama veca koje su donesene u toku njegovog mandata i aktivno bio ukljucen u desavanja u zemlji. U slucajevima kada je vecnik bio sprecen iz bilo kog razloga da obavlja svoju duznost, bice mu isplacen deo plate koji je procentualno jednak njegovoj aktivnosti.
Clan 1.3
Knez ce odobriti ili nece odobriti isplatu plate vecniku uz javno obrazlozenje svoje odluke. Odluku ce zasnivati na gore navedenim pravilima o aktivnosti vecnika.
Clan 2.
Vece Kraljevine Srbije odobrava isplatu plate gradonacelnicima gradova Kraljevine Srbije u iznosu od 100 dukata po mandatu.
Clan 2.1
Knez ce odobriti ili nece odobriti isplatu plate gradonacelniku uz javno obrazlozenje svoje odluke. Odluke ce zasnivati na aktivnosti gradonacelnika i u zavisnosti od toga da li je savesno obavljao svoju duznost.
Clan 3.
Potvrde o isplati plate moraju biti javno prikazane.
Ovaj dekret ne vazi retroaktivno
Dekret o plati drzavnih sluzbenika - Addendum I
Na snazi od 11.06.1457. godine, kojim se ujedno ponistava prethodni "Dekret o plati drzavnih sluzbenika" od 08.02.1457. godine.
Clan 1.
Odlukom Kneza Kraljevine Srbije, donosi se dekret kojim se uvodi plata aktivnim vecnicima u vecu Kraljevine Srbije i to u visini od 300, 200 i 100 dukata u zavisnosti od stepena njihovog angazovanja u radu veca. Sa isplatom se moze poceti nedelju dana pre isteka mandata i u sledecih mesec dana vlasti narednog veca.
Clan 1.2
Vecnik mora provesti najmanje mesec dana u sastavu veca da bi uopste bio uzet u razmatranje za eventualnu isplatu nadoknade. Knez donosi odluku o aktivnosti svakog clana veca i visini nadoknade. Vecnici, za koje knez prosudi da nisu bili aktivni u radu veca, nece dobiti nikakvu nadoknadu.
Clan 1.3
Knez ce odobriti ili nece odobriti isplatu plate vecniku uz eventualno javno obrazlozenje svoje odluke. Knezeva odluka je bespogovorna.
Clan 2.
Vece Kraljevine Srbije odobrava isplatu plate gradonacelnicima gradova Kraljevine Srbije u iznosu od 150 dukata po mandatu.
Clan 2.1
Knez ce odobriti ili nece odobriti isplatu plate gradonacelniku uz eventualno javno obrazlozenje svoje odluke. Knezeva odluka je bespogovorna.
Clan 3.
Vecnici i gradonacelnici koji dobiju nadoknade u formi drzavnog odobrenja, duzni su da javnom mestu postuju dokaz (screen shot) tog odobrenja pre pocetka prebacivanja novca. Vecnicima koji ne budu u mogucnosti da dobiju odobrenje od drzave (zbog vec postojeceg odobrenja na primer) isplata ce biti izvrsena posredstvom grada ili trece osobe, koja mora biti drzavljanin Kraljevine Srbije. U tom slucaju neophodno je da sve osobe posvedoce na javnom mestu i postuju eventualne dokaze o izvrsenoj isplati. Svi dokazi moraju biti postovani u roku od mesec dana od dana isplate.
Clan 4,
Svako krsenje ovog dekreta, po bilo kom od svojih clanova, smatra se manjim prestupom i kaznjivo je po kaznenom zakonu Kraljevine Srbije.
Ovaj dekret stupa na snagu danom donosenja i ne vazi retroaktivno
I OSNOVNE ODREDBE
Clan 1
Advokatura je nezavisna i samostalna profesionalna delatnost koja se bavi, pružanjem
pravne pomoci , ostvarivanjem i zaštitom ustavom utvrdjenih sloboda i
prava i drugih zakonom utvrdjenih prava i interesa domacih i stranih
fizickih i pravnih lica.
Clan 2
Pružanje pravne pomoci obuhvata:
1) davanje pravnih saveta;
2) sastavljanje tužbi, žalbi, molbi, predstavki i drugih podnesaka;
3) sastavljanje ugovora, izjava i drugih isprava;
4) zastupanje i odbrana fizickih i pravnih lica pred sudovima.
5) obavljanje drugih poslova pravne pomoci u ime i za racun fizickih I pravnih
lica, na osnovu kojih ta lica ostvaruju prava.
II USLOVI ZA BAVLJENJE ADVOKATUROM
Clan 3
Advokat stice pravo bavljenja advokaturom upisom u imenik advokata i
polaganjem zakletve.
Clan 4
Pravo upisa u imenik advokata ima lice koje ispunjava sledece uslove:
1) da ima prebivalište na teritoriji Kraljevine Srbije;
2) da je živeo u Kraljevini Srbiji ili nekoj drugoj državi najmanje 1 godinu;
4) da nije pravosnažno osudivan za krivicna dela koja ga cine nedostojnim za
bavljenje advokaturom;
5) da je dostojno poverenja za obavljanje advokature.
Nije dostojno poverenja za obavljanje advokature, u smislu stava 1 tacka
5 ovog clana, lice iz cijeg se ponašanja u obavljanju ranije profesionalne
delatnosti ili drugih postupaka može zakljuciti da nece savesno obavljati
advokaturu i cuvati njen ugled.
Dostojnost poverenja za obavljanje advokature utvrduje se u skladu sa
opšte prihvacenim moralnim normama i kodeksom profesionalne etike
advokata.
Clan 5
Odluku o upisu u imenik advokata donosi Vece Ceha advokata, koje je sacinjeno od tri clana Ceha Advokata, koji tu funkciju, po izboru, obavljaju sledeceg izbora ili dok sami ne podnesu ostavku, na tu funkciju ili budu osudjeni za krivicno delo za koje je propisana kazna zatvorom.
III PRAVA I DUŽNOSTI ADVOKATA
Clan 6
Advokat je dužan da se stvarno i stalno bavi pružanjem pravne pomoci.
Advokat je dužan da stranci savesno pruža pravnu pomoc, u skladu sa
zakonom i ustavom Kralljevine Srbije
Advokat je dužan da cuva kao tajnu ono što mu je stranka poverila.
Clan 7
Advokat slobodno odlucuje da li ce prihvatiti pružanje pravne pomoci
stranci koja mu se obratila, osim u slucaju kada bi po misljunju organa koje vodi sudjenje odbijanje pružanja
pravne pomoci nanelo štetu stranci.
Advokat ne može odbiti pružanje pravne pomoci ako ga kao zastupnika ili
branioca postavi sud, u skladu sa zakonom, osim ako postoje razlozi
predvidjeni zakonom zbog kojih je dužan da odbije zastupanje.
Advokat ima pravo na nagradu za svoj rad i naknadu troškova u vezi sa radom
prema tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata (advokatskoj tarifi).
Za odbrane po službenoj dužnosti, visinu nagrade za rad advokata utvrdjuju Ceh Advokata zajedno sa Kraljevinom I Sudom.
Nagrade za rad po sluzbenoj duznosti uz obrazlozenje istog, Sud je duzan da objavi na forumu visinu nagrade. Advokat je duzan da po prijemu naknade potvrdi primljenu naknadu na forumu.
Advokat je dužan da odbije pružanje pravne pomoci:
1) ako je u istoj pravnoj stvari zastupao protivnu stranku;
2) ako je u pravnoj stvari u kojoj stranka traži pravnu pomoc postupao
kao nosilac pravosudne funkcije, odnosno kao sudija, javni tužilac ili
zamenik javnog tužioca.
IV PRIVREMENA ZABRANA I PRESTANAK BAVLJENJA ADVOKATUROM
Clan 1
Advokatu ce se privremeno zabraniti bavljenje advokaturom ako je protiv njega
odreðen pritvor.
Advokatu se može privremeno zabraniti bavljenje advokaturom ako je protiv njega
pokrenut krivicni ili disciplinski postupak za delo koje ga cini nedostojnim za bavljenje
advokaturom, ili ako se disciplinski postupak ne može uspešno sprovesti bez privremene
zabrane bavljenja advokaturom.
Advokat ne moze da se bavi advokatskom praksom za vreme mandata u vecu ako je izabran na mesto tuzioca, sudije, Kneza itd. Ministri bez duznosti u vladi mogu da se bave advokatskom praksom do izbora na funkciju u vecu. Za vreme dok obavlja funkciju u vecu advokatska praksa se stavlja u stanje mirovanja.
Advokat ne moze da se bavi advokatskom praksom ako je na gradskim izborima izabran za gradonacelnika, za vreme dok je gradonacelnik advokatska praksa se stavlja u satnje mirovanja.
O privremenoj zabrani bavljenja advokaturom odlucuje nadležni organ odreðen
statutom advokatskog ceha Kraljevine Srbije,koji i odredjuje duzinu zabrane.
Protiv konacne odluke o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom može se
pokrenuti zalbeni postupak.
V PRESTANAK BAVLJENJA ADVOKATUROM
Clan 1
Advokatu prestaje pravo bavljenja advokaturom:
1) ako podnese zahtev za brisanje iz ceha advokata - od dana dostavljanja
rešenja o brisanju;
2) ako mu je izrecena disciplinska mera brisanja iz ceha advokata - od dana
konacnosti odluke o brisanju;
3) ako je pravnosnažnom presudom osudjen za krivicno delo koje ga cini
nedostojnim za bavljenje advokaturom - od dana pravnosnažnosti presude;
4) ako je pravnosnažnom presudom osudjen za krivicno delo na kaznu zatvora u
trajanju dužem od šest dana - od dana stupanja na izdržavanje kazne;
5) ako prekrsi kodeks i pravilnik o advokatskoj praksi.
Clan 2
Ne smatra se prestankom bavljenja advokaturom privremeno odsustvo
, niti odsustvo advokata koji je izabran za poslanika u trajanju
poslanickog,mandata, kao ni odsustvo advokata koji je izabran ili
postavljen na javnu funkciju u lokalnom ili, knezevskom organu uprave dok mu traje mandat na toj funkciji.
Advokat koji želi da koristi pravo na privremeno odsustvo
dužan je da o tome obavesti nadležni organ odreðen statutom advokatskog ceha
kraljevine.
"Овим декретом се установљава начин исплата надокнада студентима Краљевине Србије на учење и усавршавање у својим областима
Сваки становник Краљевине Србије који разуме и говори Српски језик И живи дуже од 9 месеци на територији Краљевине Србије има право на надокнаду
Информације о досељеницима из других држава ће се набављати од ТО Краљевине Србије и они ће имати право на надокнаду само ако приложе доказ да су прешли на ниво 3 у Краљевини Србији
Сви студенти морају пријавити у посебном топику који су смер и које испите са свог усмерења имају на 100%
Проверу поднете документације вршиће ректор кроз пријаве студената за предавање датог предмета (дужан је да аплицира да предаје предмет за који тражи надокнаду И да ректор достави СС од пријаве)
За сваки положени испит, тј испит који студент има 100% из његовог усмерења добијаће 150 дуката надокнаду од државе.
Поред предмета из свог усмерења добијаће се и надокнаду за 100% из језика И то у износу од 200 дуката по усавршеном језику
Сви становници који преузму надокнаду за учење дужни су да остану у Краљевини Србији минимум наредних 4 месеца од последње исплате (осим у случају да добију посебну дозволу зарад виших државних интереса)
Сви становници Краљевине Србије који преузму надокнаду од државе а затим напусте територију Краљевине пре рока и преселе се на друго место сматраће се издајницима Краљевине Србије и биће гоњени и процесуирани уколико Краљевина Србија има уговор о судској сарадњи са датом Кнежевином/Краљевином.
Надокнада може бити исплаћена само једанпут за исти предмет !"
Закон о Туристичкој Организацији
Члан I
Туристичка Организација Краљевине Србије ( у даљем тексту ТОКС) је посебна институција која се бави страним грађанима у Краљевини Србији, даје им информације о локалним законима, правилима и култури живота, док за узврат тражи информације типа период остајања у Кралјевини Србији, одакле је грађанин дошао, куда иде, да ли је наоружан...
Члан II
ТОКС себе уређује по сопственом нахођењу и максимало је слободна.
Члан III
ТОКС је дужна да прибављене информације доставља у виду SS упосебном затвореном делу форума на који ће имати приступ институције Краљевине Србије, попут Тајних Служби, Војске Краљевине Србије, и осталих.
Члан IV
Странци који се не одазову на прву поруку члана ТОКС, и одбију да одговоре на поруку са довољним информацијама у року од 24 часа, добијају још једну поруку са истом садржином, и уколико одбију да одговоре и на ту поруку, након истека 24 часа, односно укупно 48 часова од слања прве поруке, могу бити кривично гоњени. Пријаву не сарадње са ТОКС врши начелник ТОКС у канцеларији јавног тужиоца.
Члан V
Одбијање сарађивања са ТОКС је мањи преступ и тако се третира. Казне за неодазивање након 48 сати су од 50 до 100 дуката у зависности од нивоа играча. Уколико се посетилац не одазове ни после 7 дана проведених у неком од градова максимална казна може бити 200 дуката.
Члан VI
Финансирање TOKС се врши тако што ће сваког месеца бити исплаћивана сума у износу од 5 дуката по обрађеном граду дневно.
Формула за рачуњање је следећа:
Број градова x 5 дуката x број дана у датом месецу.
Одобрење ће се издавати начелнику TOKС а он ће даље вршити исплату радницима TOKС на основу минулог рада.
Члан VII
Уколико страни држављанин напусти град одмах сутрадан од дана уласка у град, тј укупно задржавање у граду буде 24 h, неће бити покретане кривичне пријате против њега за неодговарање на поруку службеника TOKС-а.
Закон о Војсци Краљевине Србије
I. Основне одредбе
1. Српска Краљевска војска (скраћено СКВ) је службена војска Краљевине Србије.
2. Припадници СКВ морају поштовати устав и законе Краљевине Србије и подлежу њиховим одредбама пред државом.
2.1. У случају ратног стања или непосредне ратне опасности поступак против припадника СКВ се замрзава и остаје у стању мировања до проласка ратне опасности . Након проласка ратне опасности поступак се наставља.
3. Дужност СКВ је да штити грађане и уставни поредак , штити територију Краљевине Србије од упада и напада страних армија и непријатељских група.
4. СКВ може распустити Кнез уз сагласност минимум ½ + 1 чланова легално изабраног већа Кнежевине на редовним изборима у Кнежевини.
II. Организација
1. Српска краљевска војска се састоји из 3 дела
• Народна војска
• Логистика
• Војна обевештајна служба
1.1. Народна војска
a. Народна војска се састоји од војника и официра Краљевине Србије
b. Народном војском командује Велики војвода – Командант свих армија Краљевине Србије. Велики војвода је именован од стране Кнеза и мора бити не страначка личност
c. Велики војвода је под директном командом Кнеза
A. Војници СКВ
a. Може бити сваки грађанин Краљевине Србије који то жели и у обавези је када приступи СКВ да поштује без поговора правила, обевезе и наређења која добије од официра СКВ
b. Не сме бити кривично гоњен нити да има историју тежих кривичних дела у Краљевини Србији, под тежим кривичним делима спадају:
• Издаја
• Шпијунажа
• Убиство
• Лоповлук
c. Док су у саставу армије дужни су сваког дана да прате вођу до отпуштања из исте. Свако напуштање армије без дозволе капетана армије од стране војника или команданта вода биће најстроже кажњено у складу са казненим одредбама војног правилника !
o Официри СКВ
o Официре СКВ чине :
• Капетан армије – Чине сви команданти армија на простору Краљевине Србије који су именовани од стране Великог војводе Краљевине Србије и налазе се под директном командом истог
• Градски командант – Градске команданте именује Велики војвода уз сагласност Кнеза. Сваки град мора имати свог градског команданта који именује команданте водова, проверава активност у водовима и стање истих. и распоређује војнике по водовима. У случају опасности градски командант одређује према потреби капетана армије који ће се водови прикључити армији а који ће остати у резерви.
• Команданти водова - попуњавају своје редове из регрутног центра у свом граду и дужни су свој вод држе на оперативном нивоу. Команданти водова су дужни да редовно преносе наређења од стране градског комаданта ка својим војницима у воду путем приватних порука а у случају опасности дужни су да обавесте све војнике свог вода о новонасталој ситуацији и да су спремни да се прикључе армији са СВИМ члановима свог вода у року од 48 часова. Наређења о дану и месту прикључења одређује капетан армије. По прикључењу водова армији команданти водова слушају наређења ИСКЉУЧИВО од капетана армије у којој се налазе и та наређења преносе даље на војнике.
• Логистика
• У састав логистике СКВ а улазе:
o Командант логистике Краљевине Србије
o Кнез Краљевине Србије
o Шериф Краљевине Србије
o Министар трговине Краљевине Србије
o Наредник Краљевине Србије
o Сви градски команданти Краљевине Србије
o Сви пријављени ниво 3 играчи, становници Краљевине Србије војног смера који могу правити војне бодове
• Дужности логистике Краљевине Србије је да обезбеди нормално функционисање армија Краљевине Србије под вођством капетана Краљевине Србије. Под дужности логистике се подразумева:
o Обезбеђивање хране за војнике у саставу армије Краљевине Србије ( Министар трговине )
o Обезбеђивање оружја и штитова за војнике у саставу армије Краљевине Србије (Наредник)
o Обезбеђивање новца потребног за исплату додатка војницима и официрима у саставу армије Краљевине Србије (Шериф)
o Обезбеђивање потребних бодова за креирање и нормално функционисање армија Краљевине Србије
o Обезбеђивање и организовање људства за прикључење армији Краљевине Србије (градски команданти)
• Министар трговине са Шерифом ради финансијску процену ангажовања предвиђеног броја војника и презентује Кнезу који одобрава (или не) средства за потребе војске
• Војна обавештајна служба
• Структура војне обавештајне службе Краљевине Србије ( ВОС )
o Главни оперативни командант
o Шеф страже
o Градски оперативни командант
o Агенти
o Агенти приправници
o Спољни сарадници
• Главни оперативни командант је главнокомандујући војно обавештајном службом . Главног оперативног команданта ВОС именује Кнез . Главни оперативни командант мора да редовно извештава војно веће и Кнеза Србије о безбедносним ризицима у Краљевини Србији. Главни оперативни командант ВОС именује градске оперативне команданте
• Градски оперативни командант је главнокомандујући над агентима и агентима приправницима у свом граду . Градски оперативни командант подноси дневни извештај о безбедносним ризицима у граду главном оперативном команданту ВОС. Градски оперативни командант прима нове агенте (на препоруку постојећег агента ментора ) и разрешава (у случају тежих прекршаја ) службе агенте ВОС у свом граду
• Агенти су основна јединица безбедности Краљевине Србије и подносе извештаје (са доказима) о дешавањима у свом граду градском оперативном команданту. Агенти ВОС су дужни да проширују оперативну прежу ВОС тако што ће у почетку бити ментори агентима приправницима а након месец дана приправничког стажа ће препоручити (или не ) градском оперативном команданту агента приправника за пријем трајно у службу
• Агенти приправници прибављају оперативне податке са терена и шаљу их агентима (у виду сликања догађаја из кафана , ИГ маилова , података са лавабоа из града пребивалишта као и околних градова из региона , података са профила других играча , података са форума дргуих држава...
• Шеф страже је дужан да подноси дневни извештај прибављен од маршала из градова о кретању у граду и нападима на град
• Спољни сарадници су људи из других обавештајних служби суседних земаља као и обичан народ који жели да помогне својој Краљевини ако је уочио неку чудну појаву
III. Војно веће
• Војно веће Краљевине Србије чине:
o Кнез КС
o Велики Војвода КС
o Командант логистике КС
o Главни оперативни командант војне обавештајне службе КС
• Војно веће има саветодавну и законодавну улогу. У случају спречености чланови војног већа могу именовати свог заменика који ће присуствовати састанку већа и образлагати могућности те службе.
• Састанцима војног већа морају присуствовати сви капетани армија , градски команданти и градски оперативни команданти без права гласа .
1. Кривични правилник Војске Краљевине Србије (КП ВКС)
• У случају кршења правила војне службе за време вршења исте преступници ће бити процесуирани пред цивилним судовима а у складу са војним казненим одредбама.
• Прекршаје које познаје КП ВКС су:
o Дезертерство
o Шпијунажа
o Издаја
o Непослушност
o Бахато понашање
o Нерационално и неодговорно коришћење војних средстава
• Под дезертерством се сматра свако напуштање (било случајно или намерно) састава ВКС без дозволе надређених. Казна за овај чин креће се од јавне опомене надређеног ако је случај да је то нови војник коме је први прекршај до казне затвора од 1 до 3 дана ако је у случају вишеструки дезертер или командант вода (који изведе целу јединицу из састава војске)
• Под шпијунажом се подразумева свако одавање поверљивих података о плановима, кретању стању војних резерви... који се налазе на форуму ВКС страним држављанима као и домаћим који нису чланови ВКС. Казна за шпијунажу је 10 дана затвора и протеривање из Краљевине Србије. Исто тако особа која је осуђена за шпијунажу биће постављена на црне листе свих армија ВКС
• Под издајом се сматра свако учествовање домаћих војника и официра у саставима армије која се сматра непријатељском. Казна је 10 дана затвора, 200 дуката и протеривање из Краљевине Србије. Исто тако све особе које су правоснажно осуђене за издају биће постављене на црне листе свих армија ВКС.
• Под непослушношћу се сматра свако неизвршавање наређења издатих у року од 48 сати. Казне су од јавне опомене до новчане у максималном износу од 50 дуката.
• Под бахатим понашањем се сматра искључивање војника од стране команданата водова из састава ВКС ван града или у граду без предходне најаве и одобрења капетана армије у којој се налазе. Казна је новчана од 50 до 100 дуката.
• Под нерационалним и неодговорним коришћењем војних средстава се сматра не брига о оружју, исплата већих новчаних средстава од предвиђеног. Казна ће бити у висини проневере за одговорно лице
Закон ступа на снагу даном изгласавања од стране већа Краљевине Србије
Све остале одредбе биће дефинисане подзаконским актима као и актима војног већа КС.
Закон о трговини град - држава и рудницима
Овим законом уређују се права и обавезе Градоначелника града као легално изабраног представниа свог града и министра трговине , шерифа и надзорника рудника као представника државе
Од дана доношења овог закона на снагу ступају следеће одредбе
Сваки град ће имати квоте о просечном броју рудара у току недеље које мора да испуни и на основу њих ће добијати право на продају робе држави по већ утврђеним ценама
Сваке недеље ће се вршити прорачун просека седмичне упослености људи у руднику по формули
(д1+ д2+ д3+ д4+ д5+ д6+ д7) /7
Дани се мере од понедељка до недеље и у том периоду се гледа просек
За град Јагодна се гледа просек у руднику гвожђа покрај Јагодне а за Смедерево у руднику злата покрај Смедерева
Сваког дана у периоду од 23 до 01 часова надзорник рудника или шериф ће постовати на 1 форуму у Краљевина Србија број рудара који ради у рудницима
Уколико просечан број рудара у току текуће недеље буде до 23 град нема право на продају робе држави
Уколико просечан број рудара у току текуће недеље буде од 23,01 до 27 град има право на продају држави робе у укупној вредности од 800 дуката у следећој недељи ( дрва и пшеница)
Уколико просечан број рудара у току текуће недеље буде од 27,01 до 35 град има право на продају држави робе у укупној вредности од 1250 дуката у следећој недељи ( дрва , пшеница, кукуруз , риба)
Уколико просечан број рудара у току текуће недеље буде од 35,01 до 42 град има право на продају држави робе у укупној вредности од 2500 дуката у следећој недељи (све са одкупне листе)
Уколико просечан број рудара у току текуће недеље буде већи од 42 град има право на продају држави робе у укупној вредности од 5500 дуката у следећој недељи (све са одкупне листе)
У првој недељи примене овох закона квоте ће се рачунати тако што ће се сабрати рудари од дана изгласавања до недеље и поделити са бројем дана који су рачунати
Градоначелници зарад побољшања посећености рудника могу да дају награде за рад у руднику у износу од макс 2 дуката дневно на плату у руднику и држава ће надокнадити издат новац
Градоначелник који у свом текућем мандату има 3 од 4 просека већа од 42 добиће награду на своју плату у износу од 250 дуката
Измена и допуна Закона о трговини (тачка 302., Члан 1)
| Citat: |
| Tacka 302 Zloupotreba Trznice Clan 302.1 ........... - Nagomilavanjem proizvoda se smatra, svaka kupovina poluproizvoda i gotovih proizvoda u kolicini koja prevazilazi kolicinu neophodnu za 3 radna dana, kao i svaka kupovina prehrambenih proizvoda koji se mogu koristiti za vise od 7 dana ishrane, gdje se dnevna ishrana sastoji iz 2 boda sitosti. |
Измењено у. ..
| Citat: |
| Tacka 302 Zloupotreba Trznice Clan 302.1 ........... - Nagomilavanjem proizvoda se smatra, svaka kupovina poluproizvoda i gotovih proizvoda u kolicini koja prevazilazi kolicinu neophodnu za 3 radna dana, kao i svaka kupovina prehrambenih proizvoda koji se mogu koristiti za vise od 7 dana ishrane, gde se dnevna ishrana sastoji iz 2 boda sitosti za osobe lvl1 i lvl2, ili 3 boda sitosti za osobe lvl 3 ili veceg. |
+
| Citat: |
| Производња јарбола , једара и остале опреме за бродове ради се искључиво по писменој наруџбини старешине луке у Смедереву.У свим осталим случајевима производња датих производа ће се сматрати злоупотребом пијаце Свака куповина вуне и дрвета у количини већој од 20 ком дневно а макс 50 семично без дозволе министра трговине се сматра манипулацијом пијаце |
Амандман на Закон о адвокатури:
Додаје се тачка 3) на члан 4. Закона о адвокатури:
Додаје се тачка 3) на члан 4. Закона о адвокатури:
| Citat: |
Clan 4 Pravo upisa u imenik advokata ima lice koje ispunjava sledece uslove: 1) da ima prebivali�te na teritoriji Kraljevine Srbije; 2) da je �iveo u Kraljevini Srbiji ili nekoj drugoj dr�avi najmanje 1 godinu; 3)mora biti igrac treceg stepena koji je izucio ili se bavi izucavanjem drustvenog smera; 4) da nije pravosna�no osudivan za krivicna dela koja ga cine nedostojnim za bavljenje advokaturom; 5) da je dostojno poverenja za obavljanje advokature. |
No comments:
Post a Comment